Линкови

Ads 468x60px

.

Featured Posts

четвртак, 17. мај 2018.

Пресвета Богородица Путеводитељка





Помаже Бог драги наши, ево нове иконе
из наше мале породичне радионице,
Пресвете наше Владичице 
Богородице Путеводитељке,

и наше  молитвенице  пред престолом Творца






Икона Богородица Путеводитељка ( Одигитрија )


+   +   +

Молитва Пресветој Богородици



Чудеснија и виша од свих твари, Царице Богородице,
Мајко Небескога Цара Христа Бога нашега, Пресвета Путеводитељко Маријо!
Услиши нас грешне и недостојне који Те у овај час молимо и пред пречистом иконом Твојом са уздахом и сузама припадамо и умилно Те призивамо: из јаме страсти избави нас, Блага Путеводитељко, од сваке жалости и муке сачувај нас, од напасти, зле клевете и лукавства вражијих огради нас.
Јер Ти можеш, о, Благодатна, не само од свакога зла људе Твоје сачувати, већ можеш и сваку добродетељ испунити и спасти.
Јер сем Тебе, у беди и невољи, друге заштите и топле посреднице пред Сином Твојим Христом Богом нашим немамо.
Умоли Њега Владичице да нас спасе и Царства Небеског удостоји, да спасени Тобом, славимо Тебе и у будућем веку као узрочницу спасења нашега и прославимо Свесвето Име Оца и Сина и Светога Духа, у Тројици слављенога и свепоштованог Бога, у векове векова.

 Амин.




.



субота, 14. април 2018.

Христос Пантократор Синајски






Икона  Христос  Пантократор
- димензије 36 х 22 цм.
~ Цена  и наручивање на упит ~
062 43 68 43


+   +   +




Христос Пантократор, 
икона манастира Св. Катарине 
(Синај), VI век

Необичан детаљ ране иконографије- позадина архитектонског нишеа и златне звезде, што ствара на икони олтарски простор у коме борави Христос. Спаситељ је иконописан величанственог изгледа, са врло кратком брадом и косом која пада на рамена, с почетка 6. века постаје канон за Пантократора. Византија 6. век, Византијска икона Синаја.

Христос Пантократор Синајског манастира- енкаустична икона средином VI века са ликом Исуса Христа у иконографији Пантократора.

Икона је настала у Константинопољу средином VI века и иконописана је цару Јустинијану на дар Синајском манастиру, за који је он у то време подизао и појачавао зидове храма. Икона је откривена у манастиру у XIX веку. Оригинална површина иконе очишћена је у току рестаурације 1962. године.

Икону одликује реалан лик, а тако и неке чувствености лика и физиономске особине које је икониписац придао Исусу, одрживе у иконографији. Црте лица Исуса Христа на индивидуалним иконама приближавају појединца реалној слици, али ако иконом доминирају мотиви контемплације, мир и спокој, неопходни за иконо- образ, са фокусом на молитву и строгост. Благодарећи томе иконописани лик уско демонстрира прелаз од реалног у карактеристику иконографски савршене слике. У икони је приметан утицај древних уметничких техника, посебно римског и фајумске традиције. Особито, то се манифестује у ,,различитим очима,, Исуса. Сам лик Христа тријумфално се разликује, што наглашава Његова традиционално љубичаста одежда ( хитон у љубичасто "боје ноћи" и преклопник на Њему традиционално крваве љубичасте боје), драгоцено јеванђеље у рукама, а тако и позадина, олтарски простор иза Њега.

У употреби појављује се символика: светло креће с лева на десно, стварајући осећај тајне. Веома је уочљива асиметрија између леве и десне стране лица Исуса. Лева страна, пуна је светла и сјаја, показује опуштено чело и усне; десна страна, насупрот левој, је тамнија. Ово двојство између смирености и самилости Исуса и Његове тамне и јаке црте огледају се у црквеним и јавним дебатама тога времена, када се дебатовало о двострукој природи Исуса Христа. Употреба осветљења као и различити изрази лица, одражавају идеју људске и божанске природе Христа, Његову милост у улози судије. За разлику од фајумских портрета, на Синајској икони у очима Сведржитеља Исуса нема рефлексије и одсјаја, како је сам Христос извор светлости. Ово је постало уобичајена пракса у каснијој православној иконографији Исуса Христа, а тако се примењивала и у иконографији светих.

Боја се користила да ојача идеју небеске светлости и небеског царства. Топле нијансе од окера до браон са центром на златне тонове. Златни ореол  јасно приказује да се "није од овог света". На крстатом ореолу звезде показују да касније биће централни елементи иконографије укључени у лик Богородице, који символизују чистоту. То је вероватно њихов значај у овом даном случају, потом ће иконе Спаситеља заменити натписи на грчком језику, као и развој овог стила. Држање и покрети Исуса Христа такође имају симболичан значај. Фигура Сведржитеља заузима значајан део живописане равни, контролу простора. Јеванђеље у левој руци символизује власт над васељеном и уједно напомиње и његово служење на земљи. Његова десна рука благосиља вернике, прсти су савијени у знак учитељства и власти, од два или три прста, која истовремено одражавају веру у двојаку природу Исуса Христа, као и у Свету Тројицу.


Посетите нашу галерију:


и одаберите.
.

уторак, 10. април 2018.

Благослов



Помаже Бог драги наши, ево нове иконе
из наше мале породичне радионице,
БЛАГОСЛОВ ЗА ДОМ



Икона
БЛАГОСЛОВ ЗА ДОМ
димензије 13 х 17 цм 
 ~ цена на цупит ~
062 43 68 43

 +   +   +

ГОСПОДЕ БОЖЕ МОЈ

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
Благослови град и село
Да нам буде све весело.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
И тежака и војака
Да их мине мука свака.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
И орача и копача,
И косача и ковача.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
И у дому домаћина
И у пољу чобанина.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
И путника намерника
И за правду страдалника.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
Болеснике у болници,
И сужњеве у тамници.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
Благослови свештенике
И народне трудбенике.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
Све државне градитеље,
Родитеље, учитеље.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
Ђаке, чатце, богословце
И праведне богомољце.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
Родна поља и ливаде
И гроздане винограде.

Господе Боже мој,
Благослови народ твој,
И певаче и гуслаче
И нас, твоје прослављаче.








.


субота, 07. април 2018.



              ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА 
                                        В А С К Р С

"А после суботе, у свануће првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема Га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо па реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекох вам. И отишавши од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. И гле, Исус их срете и рече: Здраво. А оне пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се. Тада им Исус рече: "Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети".
А када су оне ишле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. И састаше се старешине, те се договорише и дадоше војницима много новца говорећи: Кажите да су његови ученици дошли и украли га док смо спавали. И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана." (Мат. 16,1-15).

Господ Исус Христос сахрањен је у Гетсиманском врту у једну пећину, коју запечатише великим каменом и поставише стражу. У недељу, трећи дан по Распећу сиђе Анђео Господњи и здроби камен на улазу у пећину и Исус Христос изађе напоље и васкрсну. Лице му беше као муња, а одело бело као светлост. Војници се уплашише и побегоше, вичући: "Христос је Васкрснуо!" Када изјутра жене Мироноснице дођоше да обиђу Христов Гроб, затекоше га празног и анђео им рече да иду у град и јаве осталима да је Господ наш Васкрснуо из мртвих. Оне одмах послушаше и одоше да ову радосну вест разгласе свима. И од тада почеше се сви поздрављати поздравом: "Христос Васкресе" и "Ваистину Васкресе". Па чак и данас, после 2000 година, ми се поздрављамо истим тим поздравом. Васкрс је највећи хришћански празник, јер на тај дан Исус Христос, Господ Бог наш васкрсну из мртвих, победи смрт и свим људима, од прародитеља Адама и Еве дарова вечни живот. Због великог значаја овог догађаја свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака се сматра за мали Васкрс. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Најраније може да падне 4 априла, а најкасније 8 маја (по новом календару).

Тропар (глас 5):
Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав.

Васкршња јаја

Код Хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, и исписује поздрав: "Христос васкрсе." По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: "Христос васкрсе" и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб - љуску, и изађе на свет - као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање (шарање) васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Народни  обичаји

Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу Литургију, са собом носе јаја, један део подели по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Где нема цркве људи се у селима окупљају око "записа". Ту је долазио свештеник, ту су се делила јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се договарали о литији која се носи сутрадан око села. Уобичајен поздрав је "Христос воскресе - Ваистину воскресе", и он се употребљава у току целе наредне седмице. Кад се заврши служба у цркви, људи, жене, деца, свечано обучени, засели би око ње или на обижњим ливадама, ако је лепо време. Ту се поред јаја јело све од белог мрса и печеног меса. Пила се ракија и вино, играло, певало и веселило.

У Горњој Пчињи, свако село је приређивало сабор, на коме се први пут, после вишенедељног поста, играло и певало. Ујутру, У селима јужне Србије, прво се прима "комка" - причешћују се, и то пошто су сви укућани свечано се обукли и "поновили" за Ускрс неким делом одеће или целим оделом. Комка се код куће; прво домаћица спреми ресе од дрена, коприве и здравца и све то потопи у вино заједно са комадићима васкршњег колача. После тога је породични ручак, а затим млађарија иде на "вртешку", која је чврсто усађен стожер на који се стави дугачка греда. На оба краја греде уденута су по два вертикална клина за које се придржавају играчи, а трбухом се ослањају о саму греду. Два играча трчећи врте греду или једноставно неко стане у средину и заврти их. Да би се вртешка лакше окретала, врх греде се намаже соком стабљике младог кукурека. Док се једни врте, други играју клиса или пиљке, играју у колу и певају разне пригодне песме.

У Левчу и Темнићу се каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен" и "До подне у јаја, а од подне у коприве", јер Васкрс је падао у дане када су села била у највећој пролетњој оскудици, након зиме, а пре него је нова летина стигла, те се није имало довољно хлеба за исхрану.

Деца се изузетно радују Васкрсу и црвеним јајима, којима се туцају. Чије се јаје разбије, тај губи и предаје ономе који има јаче. Прво офарбано јаје чува се у кући годину дана и назива "чуваркућа". Сремци месе посебан васкршњи колач, који зову "буздован", а у Шумадији се зове "витица". Витицу домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: "Све нам крсло и васкрсло".


И  К  О  Н  Е























четвртак, 05. април 2018.


ВЕЛИКИ ПЕТАК - РАСПЕЋЕ ХРИСТОВО

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: Распни га! Распни га! Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас. Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.

Тропар (глас 2):

Благообразниј Јосиф с древа сњем пречистоје тјело твоје, плашчаницеју чистоју обвив, и воњами во гробје новје покрив положи.

Начин прослављања

Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном о распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и једнониче, тј. цео дан ништа не једу ни пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења и огласи мртваца обзнањују клепеталима.

Народни обичаји

Свуда где Срби живе, народ од раног јутра одлази у цркву на молитве, а увече на службе на којима се износи плаштаница и врши опело Исусу Христу. Тада се народ поклања Христовом гробу и целива плаштаницу. Врше се и литије око храма. Строги је пост, а оно што је нарочито забрањено је пијење вина, јер оно представља Крв Господњу. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима, а коприву једе и старо и младо. Избегава се било какав други посао. У јужној Србији децу не пуштају напоље, ван дворишта.

И К О Н Е










недеља, 01. април 2018.

УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ


УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ


Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен". Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу". Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.


Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.


Начин празновања

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.


Народни обичаји

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.


У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.



У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.

ИКОНЕ













недеља, 25. март 2018.

ЛЕК ПРОТИВ ГРЕХА





Дошао неки старац у апотеку и упита апотекара:

- "Имате ли лек против греха?"

- "Имамо"  -  одговори апотекар и поче да набраја:

          "Стави корен послушања,
          сабери цветове душевне чистоте,
          иситни лишће трпљења,
          сакупи плодове нелицемерности,
          не напијај се вином прељубе,
          све то исуши постом уздржања,
          стави у лонац добрих дела,
          посоли сољу братољубља,
          додај доброту и милостињу,
          и онда у све сипај прашак смирења
          и коленопреклоњења.
          Стави на дан три кашике страха Божијег,
          облачи се у одећу праведности
          и не улази у пустоловине,
          јер ћеш се прехладити
          и поново разболети од греха."