Линкови

Ads 468x60px

.

понедељак, 09. април 2012.

ПРАВОСЛАВНА СРБИЈА

ПОЈАЊЕ РУМУНСКИХ ОТАЦА - SFINTE DUMNEZEULE


ПРАВОСЛАВНА СРБИЈА

Пећка патријаршија је била аутокефална црква са седиштем у Пећи, која је постојала од 1346. до 1463, а затим поновно од 1557. до 1766. године. Садашња Српска православна црква представља обновљену Пећку патријаршију.

Бели анђео је део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

На слици је приказан Арханђел Гаврило[1] обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању.

Фреска се налази на јужном зиду западног травеја и настала у 13. веку као рад непознатих аутора Грка, школованих у Цариграду, Никеји и Солуну. У16. веку је преко ње насликана друга фреска па је Бели анђео био сакривен све до 20. века када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.




Саборна црква у Београду, у улици кнеза Симе Марковића, подигнута је на темељима старе цркве, која се помиње у вријеме аустријске владавинеБеоградом од 1717. до 1739. године. Стара црква, која је била изграђена од камена, с великим кубетом, без крста, била је толико уништена послије предаје Београда 1739. године, да је 1763. године морала бити срушена. На њеном мјесту саграђена је нова црква од дрвета, коју је 1795. године замијенила црква од чврстог материјала али без звоника. Звоно је први пут зазвонило у Београду под Турском, 16. фебруара 1830. године, а донијето је из сремског села Јакова.


Хиландар, у старијим списима и Хилендар (гр. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (гр.Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (гр. Аτоς), трећем кракуполуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора.[1] Посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 -{m}-. Спољни зидови су дугачки 140 -{m}- и окружују површину која је скоро 75 -{m}- широка. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом.


Храм Светог Саве је највећи српски православни храм, највећи православни храм на Балкану и по површини и запремини највећа православна црква на свету. Он се налази у источном делу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду. Подигнут је на месту за које се сматра да је Синан паша 1595. године спалио мошти светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Изградња цркве је финансирана добровољним прилозима, као и плаћањем доплатних поштанских маркица. Недалеко од храма је парохијски дом, а ту ће се налазити и предвиђена зграда патријаршије. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете Београда, чинећи једно од његових главних обележја.

Споменик светом Сави у дворишту храма

Нема коментара:

Постави коментар