Незнатно село Муталаск у области Кападокијској постало је знаменито
по овоме великом светилу цркве православне. Ту се Сава родио од оца Јована и
мајке Софије. У осмој години напустио дом родитељски и замонашио се у оближњој
обитељи, званој Флавијанова. После 10 година пређе у Палестинске манастире, и
ту се најдуже задржи у обитељи светог Јевтимија Великог (в. 20. јануар) и
Теоктиста. Прозорљиви Јевтимије прорече за њега, да ће бити славан монах и
наставник монасима, и да ће основати лавру већу од свих лаври тога времена. По
смрти светог Јевтимија удаљи се Сава у пустињу, где у једној пештери, коју му
ангел Божји исказа, проведе као отшелник пет година. После тога, када он поста
савршен монах, почеше се, по Промислу Божјем, скупљати око њега многи желате-
љи духовног живота. Убрзо их се скупи тако велики број, да је Сава морао зидати
и цркву и келије многе. Дођоше му и неки Јермени, којима он одреди пештеру, где
ће служити на јерменском језику. Када му отац умре, дође му његова остарела
мајка Софија, коју он замонаши, и даде јој келију даље од свог манастира, где
се она подвиза- ваше до краја живота. Многе напасти пре- трпе овај свети отац
од блиских људи, од јеретика и од демона. Но он све побеђива- ше, и то: блиске
људе благошћу и попустљивошћу, јеретике непоколебљивим православним
вероисповедањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у помоћ. Нарочито је
велику борбу имао са демонима на гори Кастелу, где је основао други свој
манастир. Основао је свега седам манастира. Он и Теодосије Велики, његов сусед,
сматрани су највећим светилима и стубовима Православља на Истоку. Цареве и
патријархе они су исправљали у вери, а свима и свакоме служили примером
смерности светитељске и чудесне силе Божје. После трудног и много плодног
живота упокоји се свети Сава 532. године у деведесет четвртој години живота.
Између многих других чудотворних и добрих дела нека буде споменуто само то, да
је он први уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина
Јерусалимске цркве
Тропар, глас 8.
Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си
обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте.
Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Саво оче наш: Моли Христа Бога,
да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Од младости си
принео Богу непорочну жртву у врлинама, Саво блажени, и био си мисионар
побожности. Зато си постао похвала светих и хваљени житељ пустиње, па ти
кличемо: Радуј се, Саво милостиви!
Преподобни Сава,
началник монаха,
Војвода духовни
Христових јунака,
Прослави се
постом, бдењем и кротошћу,
молитвом и вером и
благом милошћу.
Монахе учаше не
бринут o хлебу,
C трудом и
молитвом поверит се небу,
Првенства не искат
нити каква чина,
Најређе кушати
јелеја и вина;
Држати се службе у
прописно време,
Служба нек je
радост a не тешко бреме.
Све што свети Сава
монасима каза
Све примером
својим другима показа.
Ко градинар мудри
градину огради,
И младице многе
пажљиво посади,
Младице су расле и
плод доносиле,
Чете од монаха —
Саву прославиле.
+ + +
Лавра Светога Саве
је један од најстаријих и најзначајнијих манастира православне Цркве. Овај
манастир је имао веома важну улогу у развоју монаштва, побожности и теологије и
одбрани православне вере од јереси. Свети Сава Освећени је постао монах у осмој
години живота у својој отаџбини Кападокији у Малој Азији. У узрасту од осамнаест
година долази у Свету Земљу, где постаје послушник светог Јевтимија Великог.
Године 478, он долази на место данашње Лавре по једном откривењу ангела
Господњег, и ту почиње организовање монашког општежића. Пошто прва мала црква,
названа Теоктистос („од Бога сачињен“), која је била посвећена светом Николају,
није била довољна за потребе братства, свети Сава подиже велику цркву, данашњи
католикон манастира, посвећен Благовестима Пресвете Богородице. Овај саборни
храм Лавре је освећен 502. године.
Поред велике
Лавре, свети Сава је основао и многе друге манастире и киновије. Најзначајније
од њих су киновија Кастелија, киновија Докимос („послушник“), Гадара,
Никополеос, Спилеон, Схоларија и Нова Лавра. Каже се да су свети Сава и свети
Теодосије све своје монахе привели Царству Небеском.
Свети Сава
Освећени је по својој светости постао познат у читавом свету. Упокојио се 532.
године, и само неколико година касније откривене су његове нетљене мошти. У
време крсташа оне су биле однесене на Запад и ту су биле све до 1964, када се
свети Сава у једној визији јавио Латинима и наредио им да врате његове свете
мошти у Лавру, што ће се догодити у октобру 1965. године.
Житије светога
Саве говори како је он често имао сусрете и виђење анђела. Један анђео му је
открио да треба да дође на место где је подигнута Лавра и ту да се подвизава.
Други анђео Господњи му је објавио време смрти светог Антима Затворника, као и
упокојење монаха Јакова. Један анђео је пратио светитеља приликом његове посете
цару Анастасију у Константинопољу 502. године, те је и сам цар видео овог
анђела.
Свети Сава и данас
чини многобројна чудеса у Лаври. Предање каже да је, у време упокојења светог
Саве Освећеног у Јерусалиму, била опљачкана продавница једног благочестивог
хришћанина. Овај се молио светом великомученику Теодору да му помогне, али није
имао никаквог одговора. После пет дана му се јавио свети Теодор и показао му
где се налазе украдене ствари, рекавши му да није раније могао доћи, зато што
су сви свети на небесима дочекивали душу светог Саве Освећеног.
После повратка
моштију светог Саве у Лавру 1965. године, монаси су поскидали са моштију
латинске свештеничке одежде у које је тело светог Саве било обучено на Западу.
Приликом пресвлачења, мошти светог Саве су се саме од себе усправиле, да би га
свештеномонаси могли лакше обући у православне одежде.
Монашки живот у
манастиру светог Саве је веома строг. Манастир живи по византијском времену,
што значи да се дванаест сати дана увек поклапа са заласком сунца. Богослужења
почињу сат или два после поноћи, трају шест до седам сати сваки дан, а у
Великом посту она трају и до десет сати. У манастиру се једе само једанпут дневно,
изузев суботе, недеље и великих празника, када се постављају две трпезе. За
време Великог поста, унутар недеље се једе само храна на води. Свети Сава је
установио типик да монаси немају велики избор хране у Лаври, па због тога у
Лаври има само неколико украсних биљака, мало маслина и лимуна. Као млад монах,
свети Сава се борио са помишљу да убере једну јабуку у време када није био
благослов за јело. Пошто је победио ово искушење, свети Сава је узео себи за
правило да до краја живота не једе јабуке. Из поштовања према светом Сави, ни
данашњи монаси саваити у Лаври не једу јабуке.
У пустињи око
Лавре су високе температуре од 45 до 50 степени, а киша врло ретко пада, можда
три или четири пута годишње. У време када пада киша, монаси сакупљају кишницу и
касније је користе за разне потребе манастира. У Лаври је снабдевање водом
заиста у рукама Божјим. У манастиру се не користи електрична струја, осим у
случају неких поправки и грађевинских радова. Из околне пустиње у Лавру долазе
многе змије и шкорпије, али до сада није зебележен ниједан случај да су учиниле
зло некоме од монаха.
Молитвама светог
Саве Освећеног и свих светих Саваита, нека нас Господ помилује и спасе. Амин.
И К О Н Е
Мошти Светог Саве Освећеног
.
.
Нема коментара:
Постави коментар