
Ако питате од када се овај поздрав користи међу Србима, неретко ћете добити одговор «одувек», а ако их питате шта значи, рећи ће вам да три прста представљају Свету Тројицу (раширена три прста представљају разбијање Свете Тројице; у име Оца, Сина и Светог Духа, то се никад не раздваја).
Ако се овај поздрав користио одувек, извесно је да ћемо овакав поздрав видети на многим фотографијама из Првог и Другог светског рата код бораца Равногорског, четничког, покрета чији «наследници» највише и користе овакав поздрав. Ипак, на ниједној слици се не види да ико показује три прста, нити се и у једном опису неког значајног догађаја помиње да је ико икада показао три прста.
У том периоду нигде ништа о три прста код Срба није записано. Ипак, овакав поздрав се користио за време Другог светског рата. Изненађује чињеница да ти извори не воде ка српским четницима, или било којим другим српским јединицама, већ на сасвим супротну страну, ка хрватским усташама. Хрватске усташе полагали су заклетву своме «поглавнику» пред римокатоличким свештеником са раширена три прста. Овакав поздрав хрватске усташе преузеле су од немачких СС јединица.


Порекло оваквог коришћења спојена три прста, као и малог и домалог спојених и савијених на длану, потиче још из IV века, из времена светога Мелетија антиохијског. У то време су се хришћани борили са aријанским јеретицима.

Прво раздвајање прстију, «раздвајање Свете Тројице» код Срба десило се почетком деведесетих година прошлога века.
Надајмо се да ћемо одбацити овакав начин поздрава и вратити православни поздрав који користимо већ дуже од хиљаду година.
(Пријатељ Божији)
Нема коментара:
Постави коментар