УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ

Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја
страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми
јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана
во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.
Начин празновања
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши
се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу
после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом.
Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај
празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај
канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка
у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици,
а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Народни обичаји
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и
беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен
да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице,
да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са
водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или
сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у
целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао
обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има
своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који
преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.
У Шумадији момци и девојке сакупљају се на
игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко
посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје
пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу
ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети
до Духова, цвеће се не бере.
У Србији су Цвети празновани и као народни
празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош
Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
ИКОНЕ
Нема коментара:
Постави коментар