Господ који је на Синају
заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером
Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се
сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина!
Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну.
Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да
живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу
и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до
смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је
подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често
походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се
њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару
четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и
бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У
својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на
месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави
јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И
даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу.
С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом
животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли,
ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са
великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том
мирно предадедух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше
ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва
хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних
Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније,
дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече
му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју
веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем
Промислу, да бисе тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој
Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но
када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу.
Тога вечера она се јави апостолима, - мноштвом ангела окружена, и рече им:
„радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше
Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла
60 година свога земног века.
Тропар (глас 1):
В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не
оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и
молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.