Христос Пантократор Синајски

Икона  Христос  Пантократор

- димензије 36 х 22 цм.

~ Цена  и наручивање на упит ~
062 43 68 43

+   +   +

Христос Пантократор, 

икона манастира Св. Катарине 

(Синај), VI век

Необичан детаљ ране иконографије- позадина архитектонског нишеа и златне звезде, што ствара на икони олтарски простор у коме борави Христос. Спаситељ је иконописан величанственог изгледа, са врло кратком брадом и косом која пада на рамена, с почетка 6. века постаје канон за Пантократора. Византија 6. век, Византијска икона Синаја.

Христос Пантократор Синајског манастира- енкаустична икона средином VI века са ликом Исуса Христа у иконографији Пантократора.

Икона је настала у Константинопољу средином VI века и иконописана је цару Јустинијану на дар Синајском манастиру, за који је он у то време подизао и појачавао зидове храма. Икона је откривена у манастиру у XIX веку. Оригинална површина иконе очишћена је у току рестаурације 1962. године.

Икону одликује реалан лик, а тако и неке чувствености лика и физиономске особине које је икониписац придао Исусу, одрживе у иконографији. Црте лица Исуса Христа на индивидуалним иконама приближавају појединца реалној слици, али ако иконом доминирају мотиви контемплације, мир и спокој, неопходни за иконо- образ, са фокусом на молитву и строгост. Благодарећи томе иконописани лик уско демонстрира прелаз од реалног у карактеристику иконографски савршене слике. У икони је приметан утицај древних уметничких техника, посебно римског и фајумске традиције. Особито, то се манифестује у ,,различитим очима,, Исуса. Сам лик Христа тријумфално се разликује, што наглашава Његова традиционално љубичаста одежда ( хитон у љубичасто "боје ноћи" и преклопник на Њему традиционално крваве љубичасте боје), драгоцено јеванђеље у рукама, а тако и позадина, олтарски простор иза Њега.

У употреби појављује се символика: светло креће с лева на десно, стварајући осећај тајне. Веома је уочљива асиметрија између леве и десне стране лица Исуса. Лева страна, пуна је светла и сјаја, показује опуштено чело и усне; десна страна, насупрот левој, је тамнија. Ово двојство између смирености и самилости Исуса и Његове тамне и јаке црте огледају се у црквеним и јавним дебатама тога времена, када се дебатовало о двострукој природи Исуса Христа. Употреба осветљења као и различити изрази лица, одражавају идеју људске и божанске природе Христа, Његову милост у улози судије. За разлику од фајумских портрета, на Синајској икони у очима Сведржитеља Исуса нема рефлексије и одсјаја, како је сам Христос извор светлости. Ово је постало уобичајена пракса у каснијој православној иконографији Исуса Христа, а тако се примењивала и у иконографији светих.

Боја се користила да ојача идеју небеске светлости и небеског царства. Топле нијансе од окера до браон са центром на златне тонове. Златни ореол  јасно приказује да се "није од овог света". На крстатом ореолу звезде показују да касније биће централни елементи иконографије укључени у лик Богородице, који символизују чистоту. То је вероватно њихов значај у овом даном случају, потом ће иконе Спаситеља заменити натписи на грчком језику, као и развој овог стила. Држање и покрети Исуса Христа такође имају симболичан значај. Фигура Сведржитеља заузима значајан део живописане равни, контролу простора. Јеванђеље у левој руци символизује власт над васељеном и уједно напомиње и његово служење на земљи. Његова десна рука благосиља вернике, прсти су савијени у знак учитељства и власти, од два или три прста, која истовремено одражавају веру у двојаку природу Исуса Христа, као и у Свету Тројицу.

Посетите нашу галерију:

ГАЛЕРИЈА ИКОНА

и одаберите.

.