Божанствена Литургија (реч долази из грчког језика и значи заједничка служба) или евхаристија (благодарење, захвалност) средиште је живота Православне цркве. Свети оци одредили су је као Свету тајну над тајнама, или тајну цркве. Из ње све извире и њој се све враћа. Она је истовремено и путовање ка Царству Небеском и његово присуство на земљи. Све остале свете тајне везане су и проистичу из Свете литургије.
Видљива заједница верних са главом сабрања, епископом или свештеником као епископским изаслаником, у Литургији постаје Црква, Тело Христово, Народ Божији. Свету литургију установио је сам Господ Исус Христос на Тајној вечери са својим ученицима, преломивши хлеб и дајући им хлеб и вино уз речи : "Чините ово у мој спомен".
У најширем смислу, Литургија се састоји од молитава, певања, читања и обреда. На Литургији читава црква у Христово име приноси Богу жртву хвале, која обнавља спомен на смрт и васкрсење Господње. После преображења наших дарова, хлеба и вина, у тело и крв Христову, ми се причешћујемо тим даровима и улазимо у савршену заједницу са Христом, уграђујемо се у Њега, испуњени Њиме.
Основни делови Свете литургије су:
Литургија се служи сваке недеље као дана васкрсења Христовог, на све велике празнике, Христове, Богородичине и светитељске, а може да се служи (и служи се нарочито у манастирима) и сваког дана. Литургију коју служимо најчешће у току године написао је свети Јован Златоусти, Литургија светог Василија Великог служи се у одређене дане (десет пута годишње), а Литургија пређеосвећених дарова служи се само у току Великог васкршњег поста.
Нема коментара:
Постави коментар