Патријарх цариградски. Рођен у
Антиохији 354. године од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку
филозофију Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као
једину и свецелу истину. Би Јован крштен од Мелетија, патријарха антиохијског,
а потом и његови родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован
и поче се строго подвизавати. Тада написа књигу &&О
свештенству,&& и тада му се јавише свети апостоли Јован и Петар
проричући му велику службу, велику благодат, али и велико страдање. Када је
требало да буде посвећен за свештеника, јави се ангел Божји истовремено и
патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А када га патријарх
рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом Јовановом. Прослављен
због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за
пратријарха цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са
несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и
Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе - симонисте; рашири
милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди
јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом
и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа. Народ га
прослави, завидљивци га омрзоше, царица га двапут посла у изгнанство. У
изгнанству проведе три године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. године
у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише свети апостоли Јован и
Петар, као и свети мученик Василиск (в. 22. маја), у чијој цркви прими последње
причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа
се златоустог патријарха пренесе у Рај. Од моштију Златоустових глава му почива
у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму (в. 27. и 30. јануар; 20.
новембар).
Тропар, глас 8. Благодат из твојих
уста заблиста као светлост огња и просветли Васељену, свету стече ризницу
несреброљубља и нама показа висину смиреноумља. Зато учећи нас твојим речима,
оче Јоване Златоусти, моли Христа Бога Логоса, да спасе душе наше.
Кондак, глас 6. С Небеса си примио
божанску благодат и устима све учиш да се клањају Једноме Богу у Тројици,
Јоване Златоусти, свеблажени светитељу. Достојно те хвалимо, јер си наставник
који нам објашњава божанске тајне.
И К О Н Е
Нема коментара:
Постави коментар