БОГОРОДИЦА ЦВЕТ КОЈИ НЕ ВЕНЕ
Одувек се у
молитвословљима појављује символичко поређење Пресвете Богородице са мирисним
цветом који не вене. Тако се и на овој икони Пресвета Богородица иконопише како
држи на једној руци Богомладенца Исуса, а у другој цвет. Тај цвет символише
непролазну девственост и непорочност Пречисте Богомајке. У канону Јосифа
Песмописца се Богородица такође представља као "Цвет који не вене". Пред
овом иконом се молимо Пресветој за избављење од сваке немоћи, за чедност и
чистоту.. Црква је слави 3. априла.
Молитва
Царице моја
Преблага, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих и путника Заступнице, тужних
Радости, повређених Покровитељко! Ти видиш беду моју, видиш и патње моје,
помози мени немоћноме, нахрани мене лутајућег. Ти знаш неправде моје, разреши
их ако желиш јер друге помоћи немам, ни друге посреднице, ни благе утешитељке,
сем Тебе, о, Богомати. Сачувај ме и заштити сада и увек и у векове векова. Амин.
БОГОРОДИЦА РУЖА
КОЈА НЕ ВЕНЕ (грч: ή Θεοτόκος Ρόδον το Άμάραντον). Представа Богородице "Ружа која не вене" омиљена је
иконографска тема солунских сликара и грчких гравера почев од 1700. године. Композиција
се развила из деисисне иконе на којој су Арханђели Михаило и Гаврило,
окруживали Богородицу као Царицу са дететом на крилу. Владарским атрибутима (царском
престолу, круни, орнату и жезлу) у XVIII веку придружује се и непосредни узрок овим знацима високе почасти и
поштовања - гранчица са процветалим ружама. У питању је непосредна илустрација
поздравних обраћања Приснодјеви Марији из Богородичиног акатиста (3. и 7. икос)
у којима се Мајка Божија спомиње као изданак неувеле младице и цвет
непропадљивости. Натприродна моћ овог типа Богородичиних икона почивала је на
истицању њеног мистичног останка нетакнутим цветом и поред метафоричног
преображаја пупољка у цвет.
Иконе и бакрорези
са ликом Богородице "Руже која не вене" током целог XVIII и XIX века на ширем подручју медитеранског приобаља
израђују се због уздања у спас од безбожних Агарјана (мухамеданаца), ропства и
страдања. У јеку своје највеће популарности међу Грцима, иконографски тип
Богородице "Руже које не вене" наћи ће се и на две иконе у самом
центру Српске Православне цркве, радовима непознатих солунских мајстора из
1724. године (данас на иконостасу и у ризници пећких Светих Апостола). Од
почетка XVIII до средине XIX века мале триптихе (покретне олтариће или
иконарнике) са средишњом иконом типа Богородице "Руже која не вене"
израђују грчки, цинцарски и бугарски барокни и псеудобарокни зографи (Бенаки
музеј у Атини, манастир Св. Катарине на Синају, Археолошки музеј у Софији,
Градске уметничке галерије у Берковици и Казанлику, Бугарска, Збирка икона
Секулић у Београду).
ИКОНЕ
Нема коментара:
Постави коментар