Света Марија Магдалена - Блага Марија

Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом. Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе! У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август). Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.

Тропар (глас 1):

Христу нас ради од Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси, того оправданија и закони храњашчи: тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.

И  К  О  Н  Е 

Песма  Светој  Марији  Магдалени

У црну се тугу зави Магдалина

Због крваве смрти Божијега Сина.

Туга је љубави најгорчија туга,

Она у свет нема утехе ни друга,

Сузе јој утеха, а бол друг једини,

Свет се у мрак зави светој Магдалини.

Слаби створ човечји, светлости искаше,

Марија по мраку без наде пипаше.

Његов гроб јој светлост - но, гле, и гроб празан!

- Украђен, мишљаше, наг и непомазан!

Заплака се горко, никад краја плачу,

У том глас човека покрај себе зачу:

- Жено, зашто плачеш, реци: кога тражиш?

- Кога тражим, питаш? Желиш да ме блажиш!

Ако си га уз'о, реци, где га метну! -

Погледа је Исус, плачевну и сетну,

Па је зовну гласом сладосним: Марија!

У срцу Маријном светлост се засија

О познати гласе, слашћу ненадмашни,

Животом и силом, гласе, преиздашни!

Тим гласом је Господ болне исцељив'о,

Тим гласом је истим мртве васкрсав'о.

Животворни гласе, о чудесни гласе!

Марија се трже и обазре за се.

- Равуни! повика... У том сунце грану

Марији - и свету Нови Дан освану.

.