Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

„А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога” (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус” (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља” (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.

ТРОПАР (глас 4):

Рождество Твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчи, звјездоју учахусја, тебје клањатисја солнцу правди, и Тебе вједјети с висоти востока, Господи слава Тебје.

+  +  +

Из љубави жарке Ти сe c неба спусти,

Из вечне красоте у ругобу муке,

Из вечне светлости у мрак злобни, густи,

Дављеним у греху пружи свете руке.

Зачуди се небо, земља затресе се:

Добро дошо, Христе! Људи, радујте се!

Из љубави жарке, којом свет сотвори,

Ко роб се понизи, да робље одрешиш,

Да обновиш кућу што Адам разори,

Да мрачне просветиш, грешне да разрешиш.

Љубав не зна страха нити понижења.

Добро дошо Христе, Владико спасења!

Из љубави жарке, Царе свих красота,

Ти остави блесак красних херувима,

У пећину сиђе људскога живота

C буктињом и миром очајним људима.

Устраши се земља: како да Т' одржи?

Добро дошо, Христе. Тебе небо држи!

Девица прекрасна давно Ти се нада,

Земља Ти ју диже да се кроз њу спустиш

C високог престола, из небеског града,

Да донесеш здравље, грехе да отпустиш.

O девице света, кадилнице златна,

Слава ти и хвала, мати благодатна!

И К О Н Е