Икона Пресвете Богородице "Утешитељка туге"

НЕИЗГОРЕЛА  ИКОНА  БОГОРОДИЦЕ  "УТЕШИТЕЉКА ТУГЕ"

О, Преблага и Сведобра Мати Најслађега Господа нашега Исуса Христа ! Услиши нас грешне и непотребне слуге своје, и због мноштва грехова наших не удаљи нас од ове Свете Горе у којој по Твоме промислу сада живимо, а свете манастире не остави без Твога покрова, него нас сачувај чврстим и непоколебљивим од наших непријатеља видљивих и невидљивих. Буди милостива Помоћница свима онима који овде побожно живе у испуњавању заповести Божијих, и онима који се добро труде у монашким послушањима, и избави нас од свих болести душевних и телесних, од земљотреса, потопа, пожара, од напрасне и тренутне смрти и зла...

Ово је само део молитве коју читају монаси на Светој Гори Богородици Игуманији Атонској. Од свих наведених пошасти које прете светогорцима, током прохујалих векова али и дан данас, најстрашнији је пожар. У то се више пута у својој дугој историји, на жалост, уверило братство Свете Царске Лавре манастира Хиландара, јединог српског манастира на Светој Гори Атонској. Наиме, зашто се монаси толико боје ватре? Зато што је пожар пошаст која уништава баш све од иконостаса, икона, богослужбених сасуда до фресака на зидовима цркава, бројних параклиса, монашких келија и трепезарија. Иза ватре не остаје ништа, само чудо Божије може да се догоди па да нешто остане недирнуто и цело после ужасно високих разарајућих температура које прате сваки пожар. И управо такво чудо Божије догодило се у манастиру Хиландару, пре више од два века. Једна стара икона из манастира остала је несагорела после једног страшног пожара.

О којој је икони реч? Како она изгледа и где се данас налази?

Реч је о чудотворној икони Пресвете Богородице, величине 37,5x48,5 цм., која је међу монасима манастира Хиландара позната као «Ублажитељка туге». Наиме, ова икона насликана на дрвету, првобитно је имала сребрни ореол (нимб), и стајала је у параклису манастира Хиландара који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Али пре више од две стотине година тај део манастира захватио је катастрофалан пожар, који је у паклису уништио све, само је Божијом вољом остала потпуно неоштећена једна стара икона Пресвете Богородице, једино се на њој од високе температуре потпуно истопио сребрни ореол око главе Мајке Божије и малог Исуса Христа. Тако да данас њихов нимб представља само дрвена подлога од које је и сама икона . Али то није једино чудо Божије. Наиме, ватра је допрла до лика Мајке Божије па се ту и зауставила, а остао је и неоштећен и ћирилични натпис који гласи: Икона Пресвете Богородице Ублажитељка туге. После овог пожара и проналаска несагореле иконе, коју су нашли монаси на поду параклиса, Утешитељка туге однета је у хиландарску библиотеку и вероватно је међу књигама стајала и у време једног од најпознатијег монаха манастира, Саве Хиландарца. После извесног времена, а услед честе селидбе саме библиотеке ова чудотворна икона Пресвете Богородице доспева у олтар Саборне цркве манастира Хиландара. У олтару је стајала све до 1999. године када је монах отац Јосиф, сада чувар архива, ризнице и старе библиотеке манастира Хиландара, а после благослова игумана оца Мојсија, премешта у простор новоотворене библиотеке манастира Хиландара. Дакле, чудотворна икона Пресвете Богородице, позната као Утешитељка туге и као заштитница библиотеке и библиотекара манастира Хиландара опет после више година бдије, штити и борави међу књигама.

Данас ова икона има веома леп и раскошан оков, који је направљен давне 1887. године у Русији, од позлаћеног сребра. На овом окову пише : Ова света икона је нађена несагорела у пожару. Као и што људско знање похрањено у манастирској библиотеци никада неће ишчезнути до год над њим бдије чудотворна икона Пресвете Богородице Утешитељка туге.

+  +  +