Свети пророк Илија - ИЛИНДАН

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Предс мрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11)

Тропар (глас 4):

Во плоти ангел, пророков основаније, вториј предтеча пришесвија Христова Илија славниј, свише пославиј Јелисејеви благодат, недуги отгоњати и прокаженија очишчати: тјемже и почитајушчим јего точит исцјељенија.

И   К   О   Н   Е  

ПЕСМА  СВЕТОМ  ИЛИЈИ

Огњени човече, пророче Илија,

Што на земљи сјајем небесним просија

И молитвом својом Господу угоди -

Та затвара небо, с неба огањ своди,

Све помоћу Божје деснице прејаке:

Ти караше људе због вере им млаке:

Ти ревнова силно за Бога Живога -

Па те црква слави к'о пророка свога.

Цар те не устраши, царица још мање,

Господ Бог је твој цар, и твоје имање.

Нит о јелу брину нити о пијењу,

Ти сав предан беше Божјем Провиђењу.

Без страха од никог, ти страх беше свима.

К'о лав силни што је страх малим мишима.

Ти ревнова силно за Бога Живога -

Па те црква слави к'о пророка свога.

Прослави те Господ као мало кога

Јер и ти прослави Господа Живога:

Огањ Бог ти посла да упалиш жртве;

Силу Он ти даде да васкрснеш мртве.

Дела твоја моћна сав свет задивише,

Пророчанства твоја сва се испунише,

Ти душом и телом беше жив и цео,

Зато смрт немаше у теби удео.

Пророче огњени, и духом и телом -

Слава! кличемо ти са душом веселом.