УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ
Тога дана је Исус Христос, праћен својим
ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до
села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у
село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом;
одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! -
и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад
доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим. Глас да долази
Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се
придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали
своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали
на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише
повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар
Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору,
он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме!
Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено
од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих
страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за
то што ниси познао време у које си похођен". Све се то дешавало пред
празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева.
Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?",
а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског".
Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све
их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху:
"Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му
неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им
он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади,
начинио си себи хвалу". Целог дана је Исус Христос држао проповеди у
храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Тропар (глас 1):
Обшчеје воскресеније, прежде твојеја
страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми
јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана
во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.
Начин празновања
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши
се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу
после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом.
Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај
празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај
канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка
у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици,
а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Народни обичаји
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и
беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен
да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице,
да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са
водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или
сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у
целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао
обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има
своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који
преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.
У Шумадији момци и девојке сакупљају се на
игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко
посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје
пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу
ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети
до Духова, цвеће се не бере.
У Србији су Цвети празновани и као народни
празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош
Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
ИКОНЕ
Нема коментара:
Постави коментар