Пресвета
Богородица ~ Ченстоховска
По предању ову икону насликао је јеванђелист Лука у Јерусалиму. У
Константинопољ ју је донела Царица Јелена, када је ишла у Јерусалим да се
поклони светим местима и када је нашла Животворни Крст Христов и клинове, 6.
марта 326. године. Из Константинопоља у Русију икону је донео руски кнез Лав,
оснивач града Лавова – Лемберга, и са великом чашћу пратио је до своје земље и
поставио је у Бењзском замку под надлежност православног духовништва. Она се
овде прославила многобројним чудесима. Касније, када је Пољска покорила
југозападну Русију, чудотворна икона припала је тадашњем управитељу Пољског
царства Владиславу, кнезу Опољском.. Татари су, продревши у област Русије
опсели замак Бељз. Владислав је наложио да се света икона изнесе из цркве на
градске зидине. Татари су гађали замак и једна стрела погодила је свету икону.
Из живе ране потекла је крв која је видљива и до данас. У тај час на Татаре је
наишла некаква шкодљива магла од које су они умирали у великом броју. То их је
приморало да прекину опсаду замка и да се врате у своје земље. После тога
Владислав је у сну чуо глас који му је наложио да однесе икону на Јасну гору
Ченстоховску, која је то име добила по чудима Богомајке. Владислав је тамо
подигао манастир и у њега је пренео икону, предавши је на чување монасима
павлинскога реда.
Кроз неколико година та обитељ била је изложена нападу разбојника, који
су одузевши им све драгоцености, хтели да украду и чудотворну икону. Већ су је
били узели из цркве и поставили у за њу припремљена кола, али невидљива сила
задржала је коње тако да нису могли ни да се помере са места. То је разбеснело
разбојнике и један од њих зграбио је икону Богомајке и у бесу је бацио на земљу
а други је ударио мачем Њен лик. Али дрзници су истог трена осетили на себи
казну Божију: први је искидан на делове, а другом се истог трена осушила рука;
неколико њих страдали су ту од непознате смрти, а остали су ослепели.
1813. године, када је руска војска заузела Ченстоховску тврђаву,
настојатељ и браћа манастира подарили су генералу Сакену верну копију
Чудотворне иконе. Цар Александар I украсио је ову копију богатом ризом са драгим камењем и поставио је у
санкт-петербушком Казанском саборном
храму, од левог клироса параклиса Рожества Пресвете Богородице. Пред овом
иконом Мајке Божије горело је неугасивно кандило и грађани Петербурга поштовали
су то као свето место. Непозната је судбина ове иконе после затварања Казанског
саборног храма 1932. године.
Дан празновања иконе је 6.(19. по новом) марта.
И К О Н Е
+ + +
+ + +
+ + +
+ + +
Нема коментара:
Постави коментар